Home GPS SREDNJA POGREŠKA I. dio
PDF Print E-mail
Written by Administrator   
Thursday, 15 August 2013 14:16
I.Dio

T – GPS - N° 280113-13-06-13-2 / VV-BV

NIJE   DOZVOLJENO  PREUZIMANJE BILO  KOJIH  PODATAKA

IZ    TEKSTA  „T – GPS - N° 280113-13-06-13-2 / VV-BV“  BEZ

PISMENE   SUGLASNOSTI AUTORA  TEKSTA ,

VJEKOSLAVA VIDUKE  ,   BOŽIDARA  VIDUKE  ILI  PROKURATORA.

 

GEOMETRIJA   GPS   IZRA?UNA

AUTORI  TEKSTA

VJEKOSLAV  VIDUKA 

  BOŽIDAR  VIDUKA

SREDNJA  POGREŠKA  „m°“

GPS-SATELITSKOG  MJERENJA


 

U  literaturi  koja  je  dostupna  , kao  i  u  znanstvenim  radovima  koji  su  dostupni  putem  INTERNETA  zamjetio  sam  da  položajno  odre?enje  GPS-SATELITA  se  definira  s  koordinatama :

 

x(i) ; y(i)  ;  z(i)  ; t(i)


 

ZAŠTO  JE  KOORDINATNI  PRIKAZ  POGREŠAN ?

 

GPS-SATELITSKI  sustav  funkcionira  u   5D KOORDINATNOM  PROSTORU koji  je  definiran  sa  slijede?im  koordinatama :

 

PRIMARNE  KOORDINATE – nerazdvojne  koordinate :

 

t(i) – vrijeme

 

v(i) – brzina

 

SEKUNDARNE  KOORDINATE

 

x(i) ; y(i)  ;  z(i) 

 

Sekundarne  koordinate  su  u  izravnoj  funkciji  primarnih  koordinata.

 

Promjenom  bilo  koje  od  primarnih  koordinata  „t“ ili  „v“ 

 

mjenjaju  se  sekundarne  koordinate : x ; y ; z

 

Na  osnovu   navedene  ?injenice   slijedi da  ako  je  bilo  koja  primarna  koordinata   :

 

t(i) – vrjeme = 0;

 

v(?)(i) – brzina = 0

 

tada  su  i  sve  sekundarne   koordinate   jednake  nuli : x=0 ; y=0 ; z=0

 a) Ako je  brzina  v(?) – brzina = 0

 

S (PUT U ORBITI  SATELITA)  = ?t * v(?) = ?t * 0 = 0

 

slijedi : x=0 ; y=0 ; z=0

Kada  je  primarna  koordinata  „? (kutna  brzina) = 0“ neovisno  o  vremenskom  intervalu „?t“ pomaka  u  prostoru  nema . 

b) Ako je  vrijeme  t – vrjeme = 0

 

S (PUT U ORBITI  SATELITA)   = ?t * v(?) = 0 * v(?)  = 0

 

slijedi : x=0 ; y=0 ; z=0

 

Kada je  primarna  koordinata „t – vrijeme = 0“  promatra  se  jedan  trenutak  vremena  koji  je  stati?an  spram  drugih  to?aka  i  ne  mijenja  svoj  položaj jer  „? (kutna  brzina)“ nema  nikakav  u?inak  na  promatranu  to?ku 

  

Navedeni izrazi  definiraju   poseban  slu?aj  u  5D – KOORDINATNOM  PROSTORU  a  to  je  „ISHODIŠTE“  u  5D-KOORDINATNOM  PROSTORU.

 KOORDINATNO  ISHODIŠTA  5D-PROSTORA:

PRIMARNE  KOORDINATE

 

t(i) – vrijeme = 0;

 

v(?)(i) – brzina = 0

 

SEKUNDARNE  KOORDINATE

 

x(i)=0 ; y(i)=0  ;  z(i)=0 

 

Redukcija  5D – KOORDINATNOG  PROSTORA  u   4D – KOORDINATNI  PROSTOR   ne  provodi  se  po  principu  „IZBRIŠI  JEDNU  KOORDINATU“  . U  predo?enom  slu?aju izbrisana  je   primarna  koordinata  „? (kutna  brzina)“.  Kao  što  je  razvidno  u  predo?enom  primjeru.

 

Redukcija  5D – KOORDINATNOG  PROSTORA  u   4D – KOORDINATNI  PROSTOR   provodi  se  po  osnovi  „VEKTORA“ (Božidar  Viduka  je  iscrpno  objasnio svo?enje   podataka  u  4D-KOORDINATNI  PROSTOR  u  temi  „GEODETSKI  DATUM  4D“  u  dijelu : I ; II ; III ; IV ; V ; VI ; VII ; VIII) .

 

Pre?eni  put  GPS-SATELITA   definiran  je  izrazom :

 

S (PUT U ORBITI  SATELITA)  = ?t * v(?)

 

Pre?eni  put  „S(satelita u  orbiti)“  rastavlja  se „vektorski“ po  komponentama  na : Kx ; Ky ; Kz . Pomak  iz  jedne  to?ke  definirane  t(1)-vremenom u  drugu  to?ku  definiranu  t(2) – vremenom  u  4D – KOORDINATNOM  PROSTORU  definirana  je  izrazom:

 

x(2) = x(1) + Kx(2)

 

y(2) = y(1) + Ky(2)

 

z(2) = z(1) + Kz(2)

 

Kx ; Ky ; Kz  pomaci  u  zadanom  vremenskom  intervalu  GPS-SATELITA.


 

ISPRAVNI   PRIKAZ

 

KOORDINATE   GPS-SATELITA

 

i

 

novoodre?ivane   to?ke   u  5D-PROSTORU

 

t(i) – vrijeme ;v(?)(i) - brzina; x(i) ; y(i) ;z(i) ;(R(i-teoretska  orbita  satelita))

 

 

 

ZAŠTO  JE  BITAN   PARAMETAR  (R(i-teoretska  orbita  satelita)) ?

 

Da  bi  mogli  izra?unat   „to?an“  položaj  GPS-SATELITA  u  fizi?kom  prostoru potrebno  nam  je  poznavati   stavni  radijus  orbite  GPS-SATELITA   „R“  kako  bi  mogli  „to?no“   izra?unati   kutnu  brzinu  „v(?)“  GPS-SATELITA  .

 

Pre?eni  put  „S=?t * v(?)“  GPS-SATELITA  u  svojoj  orbiti  u izravnoj je  funkciji  radijusa  orbite  GPS-SATELITA  „R“.

 

S(PREVALJEN TEORETSKI  PUT   GPS-SATELITA  U  ORBITI ) = (to–t1)*v(?)

 

v(?) -  kutna  brzina   GPS-SATELITAje  u  finkciji   „R-orbite  GPS-SATELITA“

 

v(?) =  RoRA?UNSKI  (TEORETSKI) * v

 

v-brzina

 

S(PREVALJEN  STVARNI   PUT   GPS-SATELITA  U  ORBITI ) = (to–t1)*v(?)

 

v(?) -  kutna  brzina   GPS-SATELITAje  u  finkciji   „R-orbite  GPS-SATELITA“

 

v(?) =  R –STVARNI  (REALNI) * v

 

v-brzina

 

U  ISTOM  VREMENSKOM  INTERVALU „?t“   „S(TEORETSKI-RA?UNSKI  PREVALJENI  PUT)“   JE  RAZLI?IT   OD  „S(STVARNOG-REALNOG   PREVALJENOG  PUTA)“  GPS-SATELITA. 

 

RAZLIKA  PRE?ENOG  PUTA „S“   IZAZVANA JE  RAZLIKOM  „R“   RADIJUSA  GPS-ORBITE  SATELITA  :

 

GPS-ORBITE  SATELITA

 

RoRA?UNSKI  (TEORETSKI)   < R –STVARNI (REALNI)

 

„VE?I“  „R-STVARNI (REALNI)“ RADIJUS   ORBITE  GPS-SATELITA  OD   „R-RA?UNSKOG (TEORETSKOG)“  RADIJUSA ORBITE  GPS-SATELITA   IZAZIVA 

 

 „RAZMATANJE   SPIRALE“ .

 

a  u   slu?aju

 

GPS-ORBITE  SATELITA

 

RoRA?UNSKI  (TEORETSKI)   > R –STVARNI (REALNI)

 

„MANJI“ „R-STVARNI (REALNI)“ RADIJUS   ORBITE  GPS-SATELITA  OD   „R-RA?UNSKOG (TEORETSKOG)“  RADIJUSA ORBITE  GPS-SATELITA   IZAZIVA 

 „NAMATANJE   SPIRALE“ .


 

Iz  navedenih   ?injenica   razvidno  je  da  bi  se  odredio  „TO?AN“  položaj   GPS-SATELITA  moramo  poznavati   „TO?AN“  pre?eni  put „S“  GPS-SATELITA  u  zadanom   vremenskom  intervalu „?t“

 

Izra?uni  koji  se  provode  po  osnovi  „APROKSIMATIVNIH   PARAMETARA  - R“  orbita  GPS-SATELITA  izravna  je  posljedica  u  funkciji  neto?nog  izra?una  prostornog  položaja  novoodre?ivane  to?ke.



 

Kod  provedbe  GPS-SATELITSKE  IZMJERE  mjeri  se   varijabla   „t – vrijeme“. Po  osnovi  mjerenog  vremena   posredno  se  izra?unava  put (S)  od  GPS-SATELITA  do  novoodre?ivane  to?ke .

 

S = ?t * c

 

to trenutak  registracije

 

t(i) – trenutak  kada  je  mjerni  informacijski 

 

val „L1“  i  „L2“ krenio  od  GPS-SATELITA

 

do  novoodre?ivane  to?ke

 

?t = t(o) – t(i)

 

S = ?t * c  = (t(o) – t(i)) * c

 

c -  konstanta – brzina  svjetlosti

 

Prema  navedenom - izmjeren  je  put „S = ?t * c“ od  GPS-SATELITA  do  novoodre?ivane  to?ke  u  trenutku  „t(i)“.

 

Za  nazna?eno   t(i) – vrijeme  mora  se  izra?unati  položaj  GPS-SATELITA  i  to  slijede?e  koordinate : v(?) ; x ; y ; z (R-teoretske-ra?unske  orbite satelita)  jer  posredno  ra?unati  put „S“ od  GPS-SATELITA  do  novoodre?ivane  to?ke  definiran  je  u  t(i) – vremenu.

 

Da  bi  se  mogao  odrediti  položaj  novoodre?ivane  to?ke  u  prostoru  moraju  se  svi  podatci  mjerenih  pre?enih  puteva  „S(i)“  svesti  na  t(o) -vrijeme  . Jednako  tako  sve  koordinate  položaja  GPS-SATELITA  na  osnovu  kojih  se  odre?uje  položaj  novoodre?ivane  to?ke  moraju  se  svesti  na  „t(o) – vrijeme“.

 

„t(o) – vrijeme  je  trenutak  registracije  svih  mjernih  informacijskih  valova  na  novoodre?ivanoj  to?ci.

 

Položaji  GPS(i)-SATELITA  iz  razli?itih  EPOHA  „t(i) – vremena“  moraju  se  svesti  na  položaj  „t(o) – vremena“

 

Da  bi  mogli  svesti  položaj  GPS-SATELITA  iz  EPOHE „t(i)“  u  EPOHU  RA?UNANJA „t(o)“  za  GPS-SATELT  moraju  biti  poznate  sve  koordinate  iz  5D – KOORDINATNOG  PROSTOPRA :

 

GPS-SATELIT

 

t(i)  ;  v(?)(i) ; x(i) ; y(i) ; z(i) ; (Rteoretska – ra?unska  orbita  satelita)

 

Svo?enje  GPS-SATELITA  iz  EPOHE „t(i)“  u  EPOHU  IZRA?UNA „t(o)“  provodi  se  po  osnovu  parametara :

 

?t = t(o) – t(i)    ;  v(?)  ;  (Rteoretska – ra?unska  orbita  satelita)

 

?t – vremenski  pomak

 

v(?) – kutna  brzina   satelita

 

(Rteoretska – ra?unska  orbita  satelita)

 

S(satelita) = (t(o) – t(i)) *    v(?)(m/s)

 

Nakon   provedbe  izra?una  stvarnog  položaja   GPS-SATELITA  za  trenutak „t(o) – vremena“  mora  se  provesti  svo?enje  pre?enog  puta  „S(i)“ u  „t(i) – vremenu“  od  GPS-SATELITA  do  novoodre?ivane  to?ke  u „S(o)“ u  „t(o) – vremenu“ .

 

Navedeni  izra?un  mora  se  provesti  za  svaki  GPS-SATELIT  koji  ima  bilo  kakav  utjecaj  na  izra?un položaja u prostoru  novoodre?ivane  to?ke .

 

Sve  EPOHE „t(i)“  GPS-SATELITA(i) moraju  se  svesti  na  EPOHU  IZRA?UNA   „t(o) – vrijeme“  kako  bi  se  izra?un  mogao ispravno  provesti .

 

Kutna  brzina  GPS-SATELITA  „v(?)“ u  funkciji  je  „R“  - radijusa  orbite  satelita  . Svaki  GPS-SATELIT  ima  svoj  „R“ – radijus  orbite .

 

Kutna  brzina  to?ke „T(i)“ „v(?)i“ u  direktnoj  je  funkcije   geocentri?ne  širine (?) . Kako  je  Planet  Zemlja  nepravilnog  oblika tako  i  to?ka  na  istoj  geocentri?noj  širini (?) ima  svoju  kutnu  brzinu „v(?)i“  jer  je  kutna  brzina „v(?)i“ u  funkciji  „R-paralele“  na  kojoj  se  to?ka „T(i)“ nalazi.

 

Grafi?ki  prikaz  definira  oispravno  navedene  koordinate  u  GPS-SATELITSKOM  SUSTAVU.



 

UVOD

 

Moja  , BOŽIDARA  VIDUKE   uža  specijalnost  u geodetskoj  struci  je  „TEORIJA  POGREŠAKA  S  RA?UNOM  IZJEDNA?ENJA, pa sam u  tom  kontekstu  promatrao  i  izu?avao  to?nost  GPS-SATELITSKE IZMJERE   .

 

Kolika  je  to?nost  dobivena  u  položaju  novoodre?ivane  to?ke u  prostoru  po  osnovi  odre?enja  uz  pomo?  GPS-SATELITSKOG  TRIANGULACIJSKOG  SUSTAVA  jest osnovno  pitanje koje  se  izu?ava  u  predmetnoj  ekspertizi.  

 

Da  bi  autori  VJEKOSLAV  VIDUKA  i  BOŽIDAR  VIDUKA mogli   definirati  to?nost  GPS-SATELITSKE  IZMJERE , ja  BOŽIDAR  VIDUKA  morao sam  definirati  zakonitosti  u  5D-PROSTORU  jer  dosadašnji  postulati  koji  su  se  primjenjivali  nisu  adekvatni  za  GPS-IZMJERU  zbog  svoje  dinamike  u  vrlo malom  intervalu  vremena  i  karakteristike  mjerenja  da  mjerite  „vrijeme-t“  na  plohi  Planeta  Zemlje a ra?unanja  se  provode  u  GPS-ORBITAMA.

 

Za  definiranje  srednje  pogreške  mjerenja  GPS-MJERENJA  potrebno  je  bilo  provesti  brojne  „SIMULACIJSKE  IZRA?UNE“ kako  bi  se  dobio  pravi  - realan  uvid  u  zakonitost   srednje  pogreške  mjerenja .  Korišteni su brojni  „softwereri“   koji  su  bili  neophodni  pri  provedbi  simulacijskog  izra?una a  u ingerenciji  „IT-stru?njaka“  VJEKOSLAVA  VIDUKE. je  izrada  „softwera“.

 

Jednako  tako u statusu  „IT“ stru?njaka  VJEKOSLAV  VIDUKA  dao  je  brojne  konstruktivne  primjedbe  i  rješenja  u  realizaciji  matemati?kih  modela  koji  su  u  ogromnoj  mjeri  olakšali  sam  izra?un  i  prikaz  izra?unatih  podataka  u  smislu  razumljivosti   i  shvatljivosti   izra?una   za  „eksperte  GPS-teorije“  i  operativce  - izvo?a?e  direktne  GPS-IZMJERE .

 

U  samom  radu „izrade  softwera“ VJEKOSLAV  VIDUKA  došao  je  do  odre?enih   zaklju?aka   prvenstveno  zbog  „poštenog  rada  prema  sebi , a  potom  i  prema  struci“ . Zaklju?ke  koje  je  iznio   su  plod  logi?kog  razmišljanja  ali  imali  su  ogroman  utjecaj  na  geodetsku  struku   , kona?ne  postavke   i  izra?un  varijable  novoodre?ivane  to?ke  . Iz  navedenog  razloga  s  punim  pravom  nosi  status  KOAUTORA  u   tekstu koji slijedi.

 

Bit konstruktivnih  prijedloga  je  jednostavnost  i  razumljivost što  se  je  htjelo  s  ekspertizom  predo?iti  i  koje  dileme  ili  pitanja   razrješiti .

 

U  literaturi  koja  je  javno   dostupna  uo?ena  je  praznina  u  tematici  definiranja  srednje  pogreške  GPS-MJERENJA kao   i  „lutanja“  , akademika , znanstvenika , GPS-eksperata  , uvaženih  znalaca iz  domene  GPS-TEHNOLOGIJE  kada  se  radi  o  definiranju GPS- to?nosti  izlaznog  podatka , varijable : ? ; ? ; z ;  u  3D-koordinatnom  prostoru ,  a pri  tome  direktno mjerenje vrjednosti  „vremena – t“   provedeno  u  5D-KOORDINATNOM  PROSTORU  i  provedenom  posrednom    izra?unu  varijabli : brzina – v (?ş) ; ? ; ? ; z ;  („E“ ; „N“ ; „Z“)

 

O?ito  je  da za osobe  koje   izu?avaju  GPS-IZMJERU  stvara  problem ra?unanje  u  5D-KOORDINATNIOM  PROSTORU  i  prelaz  u  pod-koordinatni  prostor  3D-KOORDINATNI  PROSTOR.

 

Problem  nastaje u nepoštivanju  zakonitosti  stupnjevanog  prelaska  iz  višeg  koordinatnog  prostora  u  niži  koordinatni  prostor :

 

5D => 4D =>3D =2D

 

5D ?> 3D (NIJE  DOZVOLJENO)

 

Predmetna  konstatacija  stvara  problem  u  definiranju  srednje  pogreške direktnog mjerenja i  srednje  pogreške  izra?unate  varijable  u  posrednom  izra?unu .

 

Direktno  mjerenje  vremena – t  provodi  se  na  površini  Planeta  Zemlja  a  izra?un  se  provodi po  astronomskom  matemati?kom  modelu  u  orbitama  GPS-SATELITA  da  bi  se  predo?io  i  definirao  položaj  novoodre?ivane  to?ke  na  površini  Planeta  Zemlja.

 

Predmetni  postupak  mjerenja  i  izra?una  u  svrhu  definiranja  položaja  novoodre?ivane  to?ke zbog  nerazumjevanja  i  neznanja  provedbe  ra?unanja  u  5D -  PROSTORU stvara  nerješiv  problem  akademicima  ,  ekspertima  i  znanstvenim  timovima  koji  se  bave  izu?avanjem  GPS-a  i   definirane  položajne  to?nosti  novoodre?ivane  to?ke  u  prostoru  po  osnovi   SATELITSKE  TRIANGULACIJE.

 

Predo?eni  tekst  je  jedinstven u  definiranju  srednje  pogreške  GPS-IZMJERE i kao  takav  bit  ?e  izu?avan  ,  osporavan  i  hvaljen  , ali  ono  što  se  ne  može  nikako  osporiti  to  je  da  je  prvi  i  jedini stru?ni tekst  koji  definira  srednju  pogrešku  GPS-MJERENJA  u  5D – prostoru  .

 

Kod  definiranja  srednje  pogreške  položaja  novoodre?ivane  to?ke  mora  se deklarirati :

 

-        Srednja  pogreška direktnog  mjerenja  „vremena – t“  dostupnim  mjernim  ure?ajem  sinkronizatorom  najbolje  mogu?e  ostvarene  to?nosti  ±100ns  za  civilnu  uporabu.

 

-          Srednja  pogreška  posrednog  izra?una položaja  GPS-SATELITA  i  dužina  izme?u  satelita  i  novoodre?ivanih  to?aka . Kako  se direktno  mjerenje  vremena  provodi  na  površini  Planeta  Zemlja  a posredni  izra?un  se  provodi  u  orbitana  GPS-SATELITA  pogreška  direktnog  mjerenja  se  multiplicira.

 

-        Srednja  pogreška  GPS-MJERENJA  „mş“ , „vremena – t“  na  plohi  Planete  Zemlje“ ,  srednje  pogreške  posrednog   izra?una “mş-orbite“ u  ORBITI  SATELITA  je  doživjela : Imploziju , sažimanje,  samourušavanje,  iz 5D – DINAMI?KOG  PROSTORA  u  3D – KOORDINATNI PROSTOR  koji  je „koordinatni   podprostor“  5D-koordinatnog  prostora.

 

Konstruktivni  prijedlozi  i  primjedbe  VJEKOSLAVA  VIDUKE  dovode  do  poboljšanja  rada  i  do  kona?nog  rješenja.

 

Dosadašnja  definirana  to?nost  novoodre?ivane  to?ke  po  osnovi  GPS-IZMJERE  u  obliku  standardnog  odstupanja  „?ş“  ili  srednja  pogreška  srednje  pogreške „mş(m?)“  odraz  je  neznanja  i  neshva?anja  same  problematike  5D-PROSTORA.

 

PRVI  SLU?AJ :

 

UOBI?AJENI  NA?IN  DEKLARIRANE  TO?NOSTI   GPS-IZMJERE

 

Definirana  to?nost  GPS-IZMJERE provedena  je po  osnovi   standardnog  odstupanja  „?ş“ . To?nost   GPS-IZMJERE je definirana  nekom  odre?enom  vrijednost  koja  se  pojavljuje  u  nekom  zadanom  intervalu. Zna?i  standardno  odstupanje  „?ş“  definira  stabilnost  pojave  nekakvog  podatka  u  odre?enom  intervalu.

 

Znanstvenici – akademici  koji  istražuju  GPS-SUSTAV  nisu  definirali  „apsolutnu  vrijednost“  srednje  pogreške  GPS-MJERENJA i IZRA?UNA  oko  koje  se  pojavljuje izra?unata  varijabla  u  nazna?enom  intervalu  standardnog  o?ekivanog   odstupanja.

 

Postavljam  pitanje  : Što  zna?i  definiranje  to?nosti  izlaznog  podatka  položaja  novoodre?ivane  to?ke  u  standardnom  odstupanju  = ±0,316m  kada  ste  mjerenje  vremena  izveli  sa  sinkronizatorom  za  civilnu  uporabu  s  najboljom  mogu?om  to?nosti  o?itanja „vremena – t“   u  iznosu  ±100ns i  uz  aktivno  u?eš?e  12-GPS-SATELITA pri  odre?enju  položaja  to?ke,  kada  je  srednja  pogreška  mjerenja  i  izra?una  izražena  u  iznosu  „mfd“ :

 

mfd = ±1 643,339 932 185 40m  (= ±0,316m)

 

Koju  svrhu  ima  standardno  odstupanje  u  apsolutnom  iznosu = ±0,316m 

 

na  apsolutni  iznos  srednje pogreške  mjerenja  i  ra?unanja u  iznosu  mfd =1643,340m?

 

Što  u  navedeno  rezultatu  zna?i i koju  ima  funkciju TO?NOST  odre?ena standardnim  odstupanjem ?

 

 

DRUGI  SLU?AJ

 

UOBI?AJENI  NA?IN  DEKLARIRANE  TO?NOSTI   GPS-IZMJERE

 

Drugi  na?in  definiranja  to?nosti  GPS-IZMJERE  definiran  je  srednjom  pogreškom srednje  pogreške „mş(m?)“  .

 

Znanstvenici – akademici  koji  istražuju i  izu?avaju  GPS-SUSTAV  nisu  definirali  „apsolutnu  vrijednost“ SREDNJE  POGREŠKE GPS-MJERENJA  i  RA?UNANJA oko koje  se  pojavljuje izra?un  varijable  u  nazna?enom  intervalu  SIGURNOSTI  SREDNJE  POGREŠKE.

 

Nije  definiran  osnovni  podatak  „srednja  pogreška  - mş“  a  definiran  je  interval  sigurnosti  o?ekivane   pojave  srednje  pogreške  „mş(m?)“ što je – APSURD  I  NEDOPUSTIVO  u  mjernoj  znanosti  jer  je  osnovni  podatak  to?nosti  „srednja  pogreška (mjerenja  i  ra?unanja)  mş“  .

 

Definiranom to?nosti srednjom  pogreškom  srednje  pogreške  „mş(m?)“  stvoreno  je  pitanje  kolika  je  srednja  pogreška  GPS-MJERENJA ?

 

Kako  se   definirala  srednja  pogreška  srednje  pogreške „mş(m?)“  ?

 

Na  osnovu  kojih  matemati?kih  parametara se  definirala  srednja  pogreška  srednje  pogreške „mş(m?)“   ako  nije  poznata  stvarna  srednja  pogreška  GPS-MJERENJA ?

 

 Postavljam  pitanje  : Što  zna?i  definiranje  to?nosti  izlaznog  podatka  položaja  novoodre?ivane  to?ke  u  srednjoj  pogrešci srednje  pogreške „mş(m?)“ ako  ste  mjerenje  vremena-t  izveli  sa  sinkronizatorom  za  civilnu  uporabu  s  najboljom  mogu?om  to?nosti  o?itanja izmjere  u  iznosu  ±100ns i  uz  aktivno  u?eš?e  12-GPS-SATELITA pri  odre?enju  položaja  to?ke  kada  je  srednja  pogreška  mjerenja  i  izra?una  izražena  u  iznosu  „mfd“ :

 

mfd = ±1 643,339 932 185 40m  ( mş(m?)= ±0,804m )

 

Koju  svrhu  ima  srednja  pogreška  srednje  pogreške u  apsolutnom  iznosu 0,804m

 

na  apsolutni  iznos  srednje  pogreške  mjerenja  i  ra?unanja u  iznosu  1643,340m ?

 

Akademici – znanstvenici  i  istraživa?ki  timovi   definiraju   odstupanje  od  neke  vrijednosti  s  varijablom : standardnim  odstupanjem   „?ş“  ili  srednjom  pogreškom  srednje  pogreške mş(m?)  ali  ne  definiraju  „KOLIKA  JE  TO APSOLUTNA VRIJEDNOST  SREDNJE  POGREŠKE“  koja  se  o?ekuje  u  nazna?enim  varijablama  odstupanja. Definirana  je  stabilnost  „pojave“  neke  varijable  ali  nije  definirana  sama  varijabla. 

 

Nedopustivo !

 

Kod  ocjene  to?nosti  mjerenja  ili   ra?unanja  neke  varijable mora  se  definirati  „apsolutna vrijednost pogreške varijable“  koja  ?e  biti  u  mogu?nosti  da  se  pojavi  u  nazna?enim  intervalima  standardnog  odstupanja   „?ş“  ili  srednja  pogreška  srednje  pogreške „mş(m?)“ koje definiraju  stabilnost  pojave  varijable „srednje pogreške mjerenja“  u  zadanom  intervalu . Koja  je  to  apsolutna  vrijednost  koja  se  pojavljuje  u  zadanim  o?ekivanim  intervalima  standardnog  odstupanja   „?ş“  ili  srednje  pogreške  srdenje  pogreške mş(m?) ?

 

Neto?an  položaj  novoodre?ivane  to?ke koji  se  iskazuje  srednjom  pogreškom  GPS-MJERENJA  I  RA?UNANJA  je  ogroman  i  neupotrebljiv  za  bilo  koju  geodetsku  ili  civilnu  uporabu.

 

Predmetni  tekst  koji  slijedi  definira  kako  se  izra?unava  srednja  pogreška  položaja  novoodre?ivane  to?ke  po  osnovi  GPS-IZMJERE.

 

Nije  dovoljno  odrediti  intervale  u  kojima  se  o?ekuje  pojava  srednje  pogreške  mjerenja  i  ra?unanja ili  interval  kolebanja , interval o?ekivane promjene ili  interval  sigurnosti  pojave „?ş“  ili  „mş(m?) a  pri  tome  ne  definirati  apsolutnu  vrijednost   srednje  pogreške.

 

Predmetni  tekst  definira  srednju  pogrešku  mjerenja  i  izra?una  kao osnovni  mjerni  podatak  u  definiranju prostornog položaja  novoodre?ivanih  to?aka  po  osnovi  GPS-SATELITSKE  TRIANGULACIJE. Srednja  pogreška  mjerenja  je  u  direktnoj  funkcije  najmanje vrijednosti  o?itanja  vremena – t koje  se  provodi  direktno  pomo?u  sinkronizatora  za  civilnu  uporabu . Najbolja  mogu?a to?nost   o?itanja  iznosi  ±100ns  , a  srednja  pogreška  izra?una  isklju?ivo je  u  funkciji  broja  GPS-SATELITA  koji  aktivno  sudjeluju  u  odre?enju  položaja  novoodre?ivane  to?ke.

 

Iz  navedenog razvidno  je  da  standardno  odstupanje  „?ş“  i  srednja  pogreška  srednje  pogreške „mş(m?)“  nemaju  nikakve  veze  sa  položajnom  to?nosti  novoodre?ivane  to?ke jer  na  primjer  jednu  to?ku  definirate  po  osnovi  12-GPS-SATELITA  dok  ve?  slijede?u  odre?ujete  po  osnovi  8-GPS-SATELITA  , a  zatim  slijede?u  to?ku  definirate  po  osnovi  11-GPS-SATELITA  . Razvidno  je  da  srednja  pogreška položajnog izra?una novoodre?ivane to?ke  ovisi  o  broju  satelita  koji  aktvivno  sudjeluju  u  odre?enju  položaja  novoodre?ivane  to?ke  i  ulaznog  mjerenog  podatka  „vremena –t“ .

 

Fiktivni  podatci  standardno  odstupanje  „?ş“  i  srednja  pogreška  srednje  pogreške „mş(m?)“  koriste  se  za  „friziranje“  podataka  kako  bi  se  nešto  predo?ilo  znatno  to?nije  nego  što  je  to  u  realnoj  i  stvarnoj  izmjeri. Jedino  nije  jasno  ?emu  služi  polirani – namješteni  prostorni  podatak ?

 

Konstatacija  iz  prakse :

 

U  provedenim  razgovorima  s  kolegama  koji  provode  izmjeru  po  osnovi  GPS-SATELITSKOG  TRIANGULACIJSKOG  SUSTAVA  zamjetio sam  jednu  „poštapalicu“ – frazu  koju  kolege  koriste  :

 

„KADA  PROVODIM  GPS-REGISTRACIJU-O?ITANJE   NA  STALNIM  GEODETSKIM  TO?KAMA   DOBIVAM  UVJEK  ISTO  O?ITANJE - ISTU REGISTRACIJU    PODATKA !“

 

DA  LI  JE  TO  BAŠ  TAKO  ?

 

Konstatacija je  pogrešna , jer lažu  sami  sebe da  ostvaruju  neku  to?nost  koju  ne mogu  ostvariti iz  jednostavnog  razloga  GPS-SATELITSKI  SUSTAV  provodi  mjerenje  u  5D-KOORDINATNOM  PROSTORU – DINAMI?KOM  KOORDINATNOM  PROSTORU.

 

Svako  o?itanje  da  bi  bilo  ispravno  mora  biti  razli?ito  jer  je  ostvareno-provedeno  u  drugom  vremenu-t mjerenja  i  u  drugoj  kombinatorici  GPS-SATELITA  zbog  svoje  dinamike  i  neponovljivosti.

 

Iz  navedenog  razloga  uvijek  se  mora  dobiti  kod  direktnog GPS- mjerenja  razli?it i  neponovljiv – unikatnii ra?unski podatak  u  3D-KOORDINATNOM  PROSTORU  , a  kako ispravno svesti podatke  izra?una  iz  „EPOHE  MJERENJA“  u  „EPOHU RA?UNANJA  i  GRAFI?KOG PRIKAZA“  iscrpno  objašnjenje  dao  sam  u  poglavlju  „GEODETSKI  DATUM  4D  ( od  I. – dijela  do  VIII – dijela )“.   GPS-MJERNI  PODATAK  mora  biti  definiran u „EPOHI  MJERENJA“  , izra?unata  varijabla  u  3D-PROSTORU  definira  „EPOHU  MJERENJA“  a translaciju podataka  unutar  3D-PROSTORA   provodi  se  po  osnovi  „KOREKTIVA  VREMENA“ u  „EPOHU  GRAFI?KOG PRIKAZA“  ili  neku  drugu   aktuelnu – potrebnu  „EPOHU“.

 

Što  to  zna?i ?

 

Dinami?ko  gibanje  GPS-SATELITSKOG  SUSTAVA  i gibanje (rotacija) Planeta Zemlje uvjetuje  da  geodetski  operater „šeta?-maneken GPS-PRIJEMNIKA“ mora imati na  kontrolnom  ekranu  ili  registraciji pristiglih  podataka  sa  razdjelnika  vremena  uvijek  prezentiran  drugi  podatak za  istu  to?ku  jer  se dva  mjerenja  na  istoj  to?ci ne  mogu  provesti  u  istom  vremenu sa  istom  pozicijom  GPS-SATELITA. Dva  GPS-MJERENJA  fizi?ki  moraju  biti  provedena  u  dva  razli?ita  vremenska  intervala , bez  obzira  koliko  su  to  kratki  intervali jer je GPS-DINAMI?KI SATELITSKI SUSTAV    promjenio  me?usobni  odnos SATELITA  u  fizi?kom  prostoru  zbog  dinamike  5D-KOORDINATNOG  PROSTORA.

 

Ako  je  prezentirani  podatak  u  dva  razli?ita  GPS-MJERENJA  isti  to  zna?i  da  je  mjereni  podatak  o?itanje  „vremena – t“   „grub“ , najmanja  podjela  podatka o?itanja  sinkronizatora mjernog  ure?aja  vremena – t   za  civilnu  uporabu  ima  najbolju  mogu?u  to?nost   ±100ns    koja  ne  može  registrirati  pomak GPS-SATELITA  u kratkom mjernom  intervalu   vremena – t  ponovljenog   GPS-mjerenja – opažanja  na  istoj  to?ci. Najbolja  mogu?a  to?nost  sinkronizatora  za  civilnu  uporabu  ±100ns uz  kombinatoriku  12-GPS-SATELITA  ostvaruje  srednju  pogrešku  mjerenja  u  NAJBOLJEM  iznosu  

 

mfd (12-satelita) = ±1 643,339 932 185 40m .

 

Dok  „ATOMSKI  SAT“ u  svojstvu  sinkronizatora, pogotovo  nova  generacija s ostvarenom  to?nosti  mjerenja  vremena  ±0,0001ns kojeg koristi  vlasnik USA satelitskog  sustava  ostvaruje  iznimnu  položajnu  to?nost sa maksimalnom  srednjom  pogreškom mjerenja 

 

mfd (12-satelita) = ±0,001 718 827 725 371m.

 

O?ito  je  da  mjerni  ure?aj  sinkronizator za  civilnu  uporabu  sa  najboljom  mjernom to?nosti  ±100ns   i  sinkronizator „ATOMSKI  SAT“ s  ostvarenom  mjernom  to?nosti ±0,0001ns  nisu  usporedivi-KOMPARATIVNI.

 

Da  bi  kolege  razumjele  što sam  u  navedenom  tekstu  iznio  pokušat  ?u  objasniti  tekst  sa  svakodnevnim  geodetskim  poslovima  koje  geodetski  izvo?a?  danas  smatra  rutinom.

 

Mjerenje  dužine  elektroopti?kim  daljinomjerom.

 

Ako  pri  mjerenju geodetski  izvo?a?  radova  koristi  sustav  „prisilnog  centriranja“ i  pri  tome  mjeri  dužinu  elektroopti?kim  daljinomjerom  izme?u  dvije  unaprjed  poznate to?ke  zbog  svoje  karakteristike  „stati?nosti“  i  nepromjenjivosti  dužinu  možemo  mjeriti  koliko  god  ho?emo  puta  i  uvjek  bi  trebali  dobiti  dužinu  izmjerenu  u  nazna?enoj  to?nosti -  certifikata  proizvo?a?a elektroopti?kog  daljinomjera koji  je  definirao  to?nost  samog  mjernog  ure?aja . Na  primjer  md=±5mm+ 2ppm/km što  zna?i  da  svako  mjerenje  dužine  moramo dobiti  u  nazna?enoj  to?nosti  pod  odre?enim  uvjetima  mjerenja  temperature  zraka  i  vlažnosti  zraka.

 

U  koliko  je  ve?a  razlika  izme?u  dva  uzastopna  mjerenja od  navedenog  iznosa  u  certifikatu  proizvo?a?a  mjernog  ure?aja , zbog  svoje  stati?ne  prirode geodetskog  elektroopti?kog  daljinomjera  i  prizme – mjerne  zna?ke  koji  nisu  promjenili  svoju  me?usobnu  udaljenost razli?ito  o?itanje dužine upu?uje  na  promjenjene  uvjete  u  atmosferi (temperaturi zraka  i  vlažnosti  zraka  – gusto?i  medija  kroz  koji  prolazi  mjerni  signal )  izme?u  elektroopti?kog  mjernog  ure?aja  i  zna?ke  . Zna?i  da  gusto?a  medija  kroz  koji  prolazni  mjerni  val  ometa  to?nost  izmjere . Geodetski  izvo?a?  mora  odlu?iti  da  li  su    promjene u  atmosferi  koje  utje?u  na  mjerenje znatne  ili  su  bezna?ajne  za  mjerenje  koje se  mora  provesti  ili  zbog djelovanje  atmosferskih  promjena  koje   znatno  djeluju  na  mjerni  podatak  treba  uvesti  korekciju  mjerenja  dužine  zbog  atmosferskih  utjecaja .

 

Kada  mjernu  zna?ku  geodetski  pomo?nik  drži  u  ruci – slobodno  pri  mjerenju dužine, tada uvijek  dobijete  razli?itu  mjerenu  dužinu  za  istu  to?ku  zbog  pomaka  prizme-zna?ke  u  prostoru.  Jedino  slu?ajno  u  dva  uzastopna  mjerenja dužine  možete  dobiti  dva  podudarna-identi?na  podatka mjerene dužine. Geodetski  izvo?a?  treba  odlu?iti  da  li  takve  promjene  mjerene  dužine  utje?u  za  izvo?enje  geodetskih  radova  ili  ne.

 

Sve  ovo  navedeno  vrijedi  i  u  GPS-IZMJERI.

 

Da  li  je  sinkronizator  za  civilnu  uporabu  najbolje  mogu?e  mjerne  to?nosti  ±100ns   dovoljno  osjetljiv  da  registrira  dovoljno  to?an   pomak  GPS-SATELITA  u  provedbi  posrednog  izra?una  novoodre?ivane  to?ke  u  prostoru  na  površini  Planeta  Zemlji ?

 

Na  postavljeno  pitanje  slijedni  tekst  pokušava  dati  odgovor!

 

Nadam  se da  ?e  Vam  tekst  biti  zanimljiv!

 

Uvjek  ste  u  dilemi  što  prije  predo?iti :  grafi?ki  prikaz –plasti?nost  Vaše  ideje  ili  matemati?ki   simulacijski  primjer?

 

Moja  odluka  u  ovom  uratku  je  „grafi?ki  prikaz“  radi  plasti?nosti da  bi  osoba  koja  ?ita  tekst  ili  ga  izu?ava  mogla imati  predodžbu  što  se  sa  predo?enim  izra?unom  u  simulaciji  želi  posti?i.

 

Još  jednom  napominjem da u  ovom  uradku  a  mogao  bih  re?i bez  lažne  skromnosti „ekspertizi“  izu?avam isklju?ivo  pogrešku  mjerenja , sve  ostale  pogreške  postoje i one  utje?u  na  kona?ni  izra?un i  implementirane  su  u  kona?no  izra?unati  podatak – varijablu   ali  zbog  ogromne  apsolutne  vrijednosti  pogreške  mjerenja  ostale  pogreške  su  zanemarive-minorne.

 

Korekcija  mjerenja

 

Da  bi  uveli odre?enu korekciju  u  mjerni  podatak  moramo  mo?i   izmjeriti  takvu  pogrešku  ili  znati  njezinu  zakonitost  pojave  u mjernom  rezultatu  kako bi  se  izra?unala  apsolutna  vrijednost  korekcije  sa  ispravnim  predznakom.

 

Da  bi  mogli  registrirati  pogrešku  ona  mora  biti  ve?a  od  dva najmanja  podatka podjele  o?itanja  mjernog  ure?aja  kako  bi  bila  uo?ljiva i  registrirana a  da  se  pri  tome  ne  uvažava  pretpostavka  „slu?ajna  pogreška  mjerenja“ . Da  bi  pogrešku  okarakterizirali  „sistematskom  pogreškom“,  pogreška  se  mora  pojavljivati  u  svakom  mjerenju s  istim  predznakom  i  s  istom  apsolutnom  vrjednosti  koja  je  mjerljiva  odnosno  koja  se  može  na  mjernom  ure?aju  pri  provedenom  mjerenju  registrirati – uo?iti.  Sistematsku  pogrešku  po  uo?avanju  u  mjernom  podatku  treba  odkloniti , ali  kad  imate  znatno  grublji  mjerni  podatak  od samog  utjecaja  sistematskih pogrešaka  iz  razloga  što  sistematske  pogreške  u  tom  slu?aju  nisu  mjerljive - ne  mogu  se  ni  ukloniti  bez  obzira  da  li  je  njihova  matemati?ka zakonitost poznata  jer  otklanjanjem  neke  minorne – bezna?ajne  vrijednosti  iz  mjernog  podatka  ne?ete  dobiti  to?niji  podatak .

 

Sistematsku  pogrešku  treba odstraniti  iz  mjernog  podatka  jedino  ako  je   mjerljiva jer  u  svakom  drugom  slu?aju  može  se  dogoditi  da  uvo?enjem  nekog  matemati?kog  modela  za otklanjanje  sistematske  pogreške  još  pogoršamo  mjerenu  veli?inu.

 

 

„CROPOS“ ,  „T7D“  i  „HOMOGENIH  POLJA“

 

Pogreška   matemati?kog  modela  , neovisno o  kojem  se  radi  ,

 

je  pogreška  sistematskog  karaktera  jer  je

 

implementirana  u  svaki  provedeni  izra?un.

 

SEGMENTNI  IZRA?UN   U  NEKOM  DEFINIRANOM  MATEMATI?KOM  MODELU

 

Kada  se  dobije  zakonitost  svakog  segmentnog  izra?una 

 

po  osnovi  zakonitosti   prirasta  pogrešaka  izra?unava  se 

 

srednja  pogreška   matemati?kog  modela.

 

Nakon  objave  teksta  pod  temom  „GEODETSKI  DATOM   4D  (V  i  VI  dio)“  dobio  sam  putem   elektronske  pošte  ogroman  broj  komentara  ,  upita  o  to?nosti  geodetskih  podataka .

 

Predmetne  elektronske  pošte  mogu  podjeliti  u  dvije   grupacije  pitanja.

 

Prva  grupacija  pitanja  elektronskih  pisama  konstatira  da  nakon  objave  predmetnog  taksta  su  geodetski  izvo?a?i  sami  izašli  na  teren  da  provjere  svoje  podatke  u  izradi  geodetskih elaborata  . Neki  geodetski  izvo?a?i   su  dobili  iste  ili  sli?ne  podatke  kakve  sam  osobno  objavio da  se  dužine  dobivene iz  koordinata  koje  su  dobivene  po  osnovi  izra?una „CROPOS“ ,  „T7D“  i  „HOMOGENIH  POLJA“   i dužina  u  fizi?kom  prostoru  direktno  mjereni  razlikuju  od   0,40m <  d  < 1,20m  što  je  poražavaju?e  za  koordinatni  katastar  koji  bi  trebao  biti  jednozna?an s  maksimalnom  mfd= ±3cm.

 

Druga  grupacija  geodetski  izvo?a?a  pri  provjeri  dužina  u  svojim  izra?enim  geodetskim  elaboratima  u  kartografskoj  projekciji  HTRS96/TM  dobili  su  znatno  lošije  podatke  od  mojih  objavljenih  podataka  . Razlika  dužina  dobivenih  izra?unom  iz  koordinata  dobivenih  po  osnovi  izra?una „CROPOS“ ,  „T7D“  i  „HOMOGENIH  POLJA“   i dužina  u  fizi?kom  prostoru  direktno  mjereni dobivene  razlike  su  se  kretale   od   0,85m <  d  < 2,50m  .

 

O?ito  je  da  su  podatci  koordinate detaljnih  to?aka  izra?unatih  po osnovi „CROPOS“ ,  „T7D“  i  „HOMOGENIH  POLJA“ => KATASTROFA –SUMRAK  GEODEZIJE  jer  su  pogreške  u sra?unatim površinama  ve?e  od  20%.

 

S  obzirom na  katastrofalne  podatke  i ?injenicu  da  odre?eni  broj  geodetski  izvo?a?a  ima „grižu  savjesti“  zbog  neto?nih  podataka  , geodetski  izvo?a?i  su  ponovili  izmjeru . Nakon  ponovljene  izmjere  dobiveni  su  sasvim  druga?iji  podatci  od  prvotne  izmjere . Malo  je  re?i  da  su  geodetski  izvo?a?i  bili  zate?eni  takvm  razvojem  situacije  s  obzirom  da  o?ekuju  od  koordinatnog  katastra  jednozna?nost  podataka .

 

O?ito  je  da  izjedna?enje  po  „BLOKOVIMA“  ne  daje  stvarno  izjedna?enje  podataka.

 

U  takvom  izjedna?enju  gdje  se  grupiraju  podatci   podjednake  to?nosti  ne  daje  stvarnu  sliku  izjedna?enja  nego  daje  željenu  prezentiranu  to?nost  koja  je  bitno  razli?ita  od  svarne  to?nosti.

 

S  obzirom  da  predmetno  „BLOKOVSKO“  izjedna?enje  provodi  nezavisno  znanstveno  tijelo   GEODETSKI  FAKULTET  SVEU?ILIŠTA  U  ZAGREBU,  geodetske  izvo?a?e  sam uputio  da  postave  direktna  pitanja  koja  se  odnose  na  izjedna?enje  odgovaraju?oj  katedri : „TEORIJA  POGREŠAKA  S  RA?UNOM  IZJEDNA?ENJA“  i  autoru   matemati?kog  modela  „T7P“  gospodinu   Prof. dr. sc. Tomislavu Baši?u i  katedri  „MATEMATI?KO  FIZIKALNE  GEODEZIJE“.

 

Predložio  sam  geodetskim  izvo?a?ima  da  paralelno  ista  pitanja  postave  nadležnom  državnom  tijelu  DRŽAVNOJ  GEODETSKOJ  UPRAVI  REPUBLIKE  HRVATSKE.

 

Osim  navedenog  geodetski  izvo?a?i  su  zate?eni  s  provedenom  izmjerom  i  bitno  druga?ijim dobivenim  podatcima  GPS – IZMJERE  od  prije  provedene  izmjere.

 

O?ito je  da  geodetska  operativa  ne  vlada  DINAMI?KIM  KOORDINATNIM  SUSTAVOM  i  neznaju  što  o?ekivati  u  provedbi  dinami?ke  izmjere . Predmetna  problematika  je  propust  u  obrazovanju  geodetskog  kadra  kako   inženjera  geodezije  tako  i  magistara  struke   tako  da  postoji  znatan  „VAKUM“  u  znanju  o  DINAMI?KOM  KOORDINATNOM  SUSTAVU.

 

S obzirom  da  sam  brojne  teme  otvorio u  smislu pitanja  prema  nadležnim  državnim  tijelima DRŽAVNOJ  GEODETSKOJ  UPRAVI  REPUBLIKE  HRVATSKE  i  GEODETSKOM  FAKULTETU  SVEU?ILIŠTA  U  ZAGREBU   a  da  pri  tome  ista  nadležna  državna  tijela  nisu  dala  nikakav odgovor , ne  znam  u  ?emu  je  problem !

 

Po mom  skromnom  sudu  radi  se  o  „BAHATOSTI“ odgovornih  osoba  koje  su  obavezne  dati  razumljiv  , to?an  i  prihvatljiv  odgovor .

 

Moje  drugo  razmišljnje  ide  u  smjeru  da  nadležna  državna  tijela   „NEZNAJU“  i  da  „NEMOGU“  dati   odgovor  na  postavljena  pitanja  jer  su  svjesni  da  su  napravili   „BRLJAVU“  od  struke.

  

Da  li  nadležna  državna  tijela DRŽAVNA  GEODETSKA  UPRAVA  REPUBLIKE  HRVATSKE  i  GEODETSKI  FAKULTET  SVEU?ILIŠTA  U  ZAGREBU   znaju  odgovor  kako  realizirati to?an  izra?un  pri  transferu  podataka  iz  UTM –KARTOGRAFSKE  PROJEKCIJE  u  HTRS96/TM  KARTOGRAFSKU PROJEKCIJU jer  navedene  „metarske  razlike“  u  dužinama  izra?unatih  iz  koordinata  „E“  i  „N“  i  direktno  mjerenih  dužina  signaliziraju  neto?nost  transformacijskog  modela  „CROPOS“ , „T7D“ i „HOMOGENA  POLJA“.

 

Drugo  pitanje  je  da  li  nadležna  državna  tijela znaju  izra?unati  neto?nost  koordinate  unutar  izra?una koordinate  u  GRID  ?ELIJI ?

 

DRŽAVNA  GEODETSKA  UPRAVA  REPUBLIKE  HRVATSKE  je  obavezna  na  svojoj  „web“- stranici  objaviti po  jedan  primjer  minimalne  neto?nosti  i  maksimalne  neto?nosti  u  svakoj  formiranoj  GRID  ?ELIJI  kako  bi   geodetski  izvo?a?i  mogli  imati  uvid u  o?ekivanu  to?nost  svog  geodetskog  uratka .

 

DRŽAVNA  GEODETSKA  UPRAVA  REPUBLIKE  HRVATSKE  nezna  sra?unati   jedan  primjer  s  o?ekivanim  to?nostima  a  dva  primjera  za  svaku  grid  ?eliju  je  nedostižna  želja  jer  su  izgubljeni  u  prostoru  i  vremenu  neto?nosti  podataka  kartografskog  sustava  HTRS96/TM.

 

Neto?an  transfer  podataka  koji  se  ostvaruje  primjenom matemati?kih  modela  :    „CROPOS-SUSTAVA“ , „T7D“  i  „HOMOGENIM  POLJIMA“  ostvaruje  se  na  istom  ROTACIONOM  ELIPSOIDU  WGS84  odnosno  GRS80 (Geodetic Reference System 1980).

 

Zašto  se  nemože  ostvariti  to?an  izra?un  koordinata  ?

 

Kako  sam  osobno  proveo  brojne  izra?une da  bih  mogao  kategori?ki  tvrditi  i  argumentirati    da  matemati?ki  modeli  :    „CROPOS-SUSTAV“ , „T7D“-matemati?ki  model   i  „HOMOGENA  POLJA“  nisu  primjenjivi  pri  to?nom  izra?unu  koordinata  za  geodetsku  uporabu  predo?it  ?u  izra?un o?ekivane  to?nosti  to?aka  unutar  GRID  ?ELIJE.

 

Da  bih  predo?io  o?ekivani  izra?un  položajne  neto?nosti  pokazni  izra?un  ?u  podjeliti  na  teoretski  i  prakti?ni  izra?un.

 

PRAVILNI   POLIGON  KOJI  U  FIZI?KOM  PROSTORU

 

NE   POSTOJI   ALI  MOŽE POSLUŽITI

 

ZA   DOBIVANJE  TEORETSKIH  ZAKLJU?AKA

O  PRIRASTU  POGREŠAKA

 

Kolege  koje  su  dužine 

 

sra?unali  iz  koordinata („Ei“ ; „Ni“ „Zi“) dobivenih  u 

 

kartografskom  sustavu  HTRS96/TM  

 

i  usporedili   IZRA?UNATE  DUŽINE  s  mjerenim  dužinama  i 

 

dobili razlike  u vrijednosti  ±85cm <  d  < ±250cm 

 

dobili  su  razliku  u  o?ekivanoj  vrijednosti 

 

 „TEŽIŠTA  GRID  ?ELIJE“.

 

 

 

PREDO?ENI  IZRA?UN  JE  TEORETSKI  SA

 

RAVNOMJERNO  RASPORE?ENIM  TO?KAMA

 

U  OBLIKU  PRAVILNOG  MNOGOKUTA .

 

U  PRIMJERU  KORIŠTEN  JE  PRAVILAN  OSMEROKUT.

 

U  PRAKSI  TAKVI  SLU?AJEVI  NE  POSTOJE.

 

KATASTARSKE  OP?INE  , A  SAMIM  TIME

 

TO?KE   GRID  ?ELIJA  FORMIRANU  NEPRAVILNE  POLIGONE

 

KOJI  RAZLI?ITO  UTJE?U  NA   TO?NOST  DETALJA  - KOORDINATU.

 

Na novoodre?enu  to?ku  i  njenu   „težina“  u  izra?unu  

 

utje?e  pogreška  pojedine  stalne  to?ke – GEODETSKE  OSNOVE ,

 

pomo?u  koje  se   izra?unavaju  „7P“  parametri   transformacije.

 

Težina  u izra?unu  definira  se  recipro?nom  vrjednoš?u   dužine izme?u 

 

 novoodre?ivane  to?ke i  bazna  to?ke

 

P=1/D

 

težinu  „1“  ima  najmanja  udaljenost  do  stalne  to?ke  „Do“.

 

Po=1 (najmanja  udaljenost)

 

Pi = Do/Di

 

Sve  udaljenosti  izražene  su  u  jedinici 

 

najmanje  udaljenosti novoodre?ivane  to?ke od  stalne  to?ke 

 

kako  bi najbliža  to?ka   imala  najve?i  utjecaj  na  novoodre?enu  to?ku.

 

 

 

GRID  ?ELIJE  koje  su  u  „SU?ELJENJU“  - fizi?kom  kontaktu

 

Susjedne „GRID  ?ELIJE“  jednako  tako  iteraktivno  djeluje  na  to?nost  novoodre?enih  to?aka. Predmetno  izjedna?enje  utjecaja  susjednih  GRID  ?ELIJA  se  uzima  u  obzir  pri  HOMOGENIZACIJI  PODATAKA.

 

Navedeni  na?in  izra?una  novoodre?ivanih  i  definiranih  to?aka  u  prostoru   po  osnovi  izra?una „7P“ sedam  parametarske  transformacije  nikako  ne može  osigurati  potrebnu položajnu   to?nost  to?ke  definirane  po  koordinati  u  kartografskom  prikazu  HTRS96/TM.


 

Iz  predo?enih  srednjih  pogrešaka   izra?una  po  osnovi  matemati?kog  modela  „T7D“  i  deflariranom  ostvarenom  ra?unskom  to?nosti  po  jednoj  baznoj  to?ci  mş=±80,4cm (5034 - to?ke)  prema  Prof. dr. sc. Tomislau Baši?u  razvidno  je  da  je  pogreška provedenog  mjerenja po jednoj  to?ci  GPS-URE?AJEM  m?=±1,414cm  bezna?ajna  , ali  ono  što  je  najgore  , stvarne  pogreške  ra?unanja  su  znatno  ve?e nego  što  su  službeno  od  nadležnih  državnih  tijela  predo?ene.

 

Kada  se  pove?ava  broj  to?aka  koje  utje?u  na  transformacijske  parametre - na  primjer  kod  prelaza   transformacijskih  parametara  definiranih  po  osnovi  „GRID  ?ELIJA“  koje  ?ine  jedan  dio  neke  katastarske  op?ine pri  poravnanju  izjedna?enja  unutar  jedne  katastarske  op?ine  po  osnovi  HOMOGENIH  POLJA  pogreška  ra?unanja  se  znatno  uve?ava . Kada  se  parametri  transformacije podataka  grupiraju  u  „ŽUPANIJSKE  PODATKE“  zbog  inter-aktivnog  djelovanja  izme?u  to?aka  dolazi  do  znatnog  pogoršanja  to?nosti , pogreška  je  znatno  ve?a. Kada  se  podatci  prezentiraju  u JEDINSTVENOM   TRANSFORMACIJSKOM  MODELU  REPUBLIKE  HRVATSKE  podatak – koordinata  to?ke  položajno   je  „DEVASTIRANA  DO  NEPREPOZNATLJIVOSTI“  zbog  uvo?enja  brojnih  sistematskih  pogrešaka  u  izra?un  u  obliku  „APROKSIMACIJA“.  



 

GRID  ?ELIJA

 

Primjenom GPS-SATELITSKE  IZMJERE  kod  definiranja   „GRID  ?ELIJE“  u  svrhu  provedbe  transformacijskog  izra?una  po  osnovi identi?nih  to?aka  iz  UTM-KARTOGRAFSKOG PROSTORA definiranog  po  osnovi   geocentri?nih  koordinata   u   HTRS96/TM   koordinatni  prostor  definiran  po  osnovi   geografskih koordinata  na  WGS84 rotacionom  elipsoidu  i   za  potrebe   transformacije  podataka  iz   HTRS96/TM   koordinatnog  prostora  definiranog  po  osnovi   geografskih koordinata  na  WGS84  u  „Gauss-Krügerovu projekciju merdijanskih zona“  definiranu  po  osnovi   geografskih  koordinata  na  BESSEL-ovom  1841  rotacionom  elipsoidu  uo?ena  je   znatna   neto?nost  po  „z“- koordinati  u  3D-PROSTORU (x ; y ; z) .

 

Uzrok  neto?nosti  „z“ – koordinate  u  geocentri?nom  koordinatnom  sustavu   UTM-KARTOGRAFSKE  PROJEKCIJE   je   slobodno  gibanje   GPS-SATELITA U  ORBITI   po  osnovi : x ; y ; z  ;   koordinatama  u  prostoru.

 

Izra?uni  koji  se  provode  u  5D-KOORDINATNOM  PROSTORU   provode  se  po  osnovi   „APROKSIMACIJSKIH   PARAMETARA“  jer  u  trenutku  REALNOG  VREMENA   PROVEDENE  DINAMI?KE   IZMJERE  GPS-SATELITOM  (RTK) nisu  poznati  stvarni  parametri : „R-orbite satelita   i   v(?) – kutna  brzina   satelita“  , osnovni  parametri  na  osnovu  kojeg  se provodi to?an  izra?un.

 

„GRID  ?ELIJE“   definirane  su  sa  ?etri (4) – to?ke  ,  minimalnim  brojem  to?aka  po  osnovi  kojih  se  izra?unavaju   parametri  transformacije  podataka. Ve?i  broj  to?aka  od  ?etri (4)   izaziva  postupak  izjedna?enja  definirane  „PLOHE“  koju  definiraju  rubne  to?ke  „GRID  ?ELIJE“.

 

Pogrešno  izra?unata  „z“ – koordinata  definira  plohu  koja  se nalazi   „IZNAD“  ili  „ISPOD“  stvarne  plohe  na  kojoj  je  provedena  izmjera. Definirana  ploha  „GRID  ?ELIJE“   je  „LATENTNA  PLOHA“ – „NESTVARNA  PLOHA“   koja  je  pogrešna   onoliko  koliko  je   pogrešna  „z-koordinata“.

 

Za  svaku  „GRID  ?ELIJU“ provodi   se  zasebna  izmjera  i  zaseban  izra?un  kao  i  provedeno  izjedna?enje   parametara  transformacije  u  definiranom  liku   „GRID  ?ELIJE“.

 

Iz  navedenog  slijedi  da  svaka    „PLOHA  GRID  ?ELIJE“  u 3D-PROSTORU : x ; y ; z ; ili „E“ ; „N“ ; „Z“  ima  svoju :

 a) Rotaciju

b) Translaciju

c) Skalar.

 

Iz  navedenog  slijedi  da  svaka    „PLOHA  GRID  ?ELIJE“  u 2D-PROSTORU : x ; y ; ili „E“ ; „N“ ;  ima  svoju :

 a) Rotaciju

b) Translaciju

c) Skalar.

 

Položajne  pogreške  u  2D-PROSTORU  po  „x ; y“ su  nešto  manje    , a  pogreška  u  3D-PROSTORU   u  „z“ koordinati  je  nešto  ve?a.

 

DRŽAVNA  GEODETSKA  UPRAVA  REPUBLIKE  HRVATSKE   definirala  je standardno  odstupanje  =31,6cm  ili  u ekvivalentu  srednjoj  pogrešci srednje  pogreške  u  iznosu  mfd=±80,4cm  za  to?nost izra?una izlaznih  podataka  „koordinata  : „E“  ; „N“ ; „Z“ novoodre?ivanih  to?aka“ . Standardno   odstupanje je =31,6cm  i  predo?ava  „STABILNOST  POJAVE  POGREŠKE  IZRA?UNA“ ali  nigdje se  ne   navodi  kolika  je  stvarna  pogreška  izra?una  prostorne  koordinate  to?ke. Srednja  pogreška  izra?una  3D-KOORDINATE  to?ke  MOŽE  BITI  BILO  KOJA  VRIJEDNOST

 

Srednje  pogreške  izra?una  koordinata  : x ; y ; z   su   znatno  ve?e  nego  što  su  predo?ene. U iznesenom  tekstu  navedene  su   stvarne  srednje  pogreške  izra?una  „mş“.

 

DRŽAVNA  GEODETSKA  UPRAVA  REPUBLIKE  HRVATSKE  prelaz  iz  jedne   „GRID  ?ELIJE“  u  drugu „GRID  ?ELIJU“  izjedna?ava  po  metodi   „PORAVNANJA  IZRA?UNATIH   PODATAKA  PO  OSNOVI  HOMOGENIH  POLJA“.

 

Prostorni  „INTERVAL   PORAVNANJA“ izra?unatih  podataka u 3D – PROSTORU  izaziva   „SELEKTIVNU  TO?NOST“ predo?enog  detalja  u  numeri?kom  i  grafi?kom  prikazu . Sam  prostor  „INTERVALA  PORAVNANJA“  ima  znatno  manju   to?nost  od  same  to?nosti   promatrane  GRID  ?ELIJE. To?nost  „INTERVALA  PORAVNANJA“ je  u  funkciji zakonitosti  prirasta  pogrešaka  jedne  i  druge  GRID  ?ELIJE  u  su?eljenju

 

m(GRID -1)  ;  m(GRID -2) 

 

m(INTERVAL  PORAVNANJA)˛ = m(GRID -1)˛   + m(GRID -2) ˛

 

U predmetni  izra?un  to?nosti  „linija  su?eljenja   GRID  ?ELIJE“  ulazi se sa  pogreškom  svake  GRID  ?ELIJE   zasebno.

 

Pojas  u  kojem  se  provodi  izjedna?enje   je  „POJAS  NEUPOTREBLJIVIH  GEODETSKIH  PODATAKA“  - „ZONA  SUMRAKA   GEODETSKE  STRUKE“  iz  jednostavnog  razloga  što  su   grafi?ki  i  numeri?ki  podatci   devastirani (karikirani)  do  te  mjere  da  nisu   prepoznatljivi  i  ne  mogu  se  koristiti  za  bilo  koje   geodetske  radove.

 

Tehni?ki  prelaz   s  jedne  „PLOHE  GRID  ?ELIJE“  na  drugu „PLOHU  GRID  ?ELIJE“ provodi  se  obi?nim  rije?nikom  re?eno  „NAŠTIMAVANJEM GPS-SATELITSKE GEODETSKE  IZMJERE“.  

 

TEHNI?KE  SPECIFIKACIJE

 

Geodetska  struka koristi  GPS-SATELITSKI  SUSTAV  i  GPS-URE?AJE  pri  registraciji  položaja  to?ke  u  fizi?kom  prostoru  ali  na  „web“  stranici  DRŽAVNE  GEODETSKE  UPRAVE   REPUBLIKE  HRVATSKE  ne može  se  izvršiti  uvid  u  „TEHNI?KU  SPECIFIKACIJU  GPS-SATELITSKOG  SUSTAVA“ .

 

GPS-SATELITSKI  SUSTAV  prezentirane  podatke  definira  u  UTM-KARTOGRAFSKOJ  PROJEKCIJI ali  na „web“  stranici  DRŽAVNE  GEODETSKE  UPRAVE   REPUBLIKE  HRVATSKE  ne može  se  izvršiti  uvid  u  „TEHNI?KU  SPECIFIKACIJU  UTM-KARTOGRAFSKE  PROJEKCIJE“ . Uvid  u  Tehni?ku  specifikaciju  UTM-KARTOGRAFSKE  PROJEKCIJE  može se  imati  na  „web“  stranici  BOŽIDARA  VIDUKE magistra inženjera  geodezije  i  geoinformatike.

 

Kako  je   GEODEZIJA  primjenjena  matematika   iz  navoda  slijedi da  svaki  matemati?ki  model  mora  imati  „TEHNI?KU  SPECIFIKACIJU IZRA?UNA“  kako  bi  se  osigurala   uniformnost – jednakost  - to?nost  ,  adekvatnog  izra?una.

 

CROPOS-SUSTAV i matemati?ki  model koji  se  koristi  u  „CROPOS-SUSTAVU“  nema  „TEHN?KU  SPECIFIKACIJU“ te iz  navedenog  razloga  nije  razvidno  kakav  izra?un  CROPOS – matemati?ki  model  provodi  i  što  opažanom  podatku sam „CROPOS-SUSTAV“  ?ini ? 

 

Koje  korekcije „CROPOS-SUSTAV“  uvodi  i  kako  provodi  transfer  podataka  kroz  šest (6) ITRF EPOHA ?

 

Nigdje  nije  predo?en ni jedan  primjer  kako  se  sam  izra?un  vremenskog pomaka   koordinate  provodi ?

 

„T7D“ – matemati?ki  model  nema  „TEHNI?KU  SPECIFIKACIJU“ kako  bi  se  imao  uvid  u  na?in  i  sam  postupak  izra?una  „7P“ parametara  Bursa-Wolfove   transformacije. Nigdje  nije  prikazan primjer odnosno na?in  kako  se  definiraju   parametri   „ROTACIJE“  ,  „TRANSLACIJE“  i  kako  se  definira   „UNIFORMNI  SKALAR“ .

 

„HOMOGENIZACIJA  PODATAKA“ – matemati?ki  model  nema  „TEHNI?KU  SPECIFIKACIJU“, nema  nigdje  primjera  kako  se  provodi  predmetno  izjedna?enje , poravnanje neto?nosti  u primjenjenim   HOMOGENIM  POLJIMA. 

 

Nema  podatka  u  kojoj  mjeri  se  koordinate  u  prostoru   pomi?u (translatiraju  i  rotiraju)  – DEVASTIRAJU  u  odnosu  na   STATI?KI  KOORDINATNI  SUSTAV  ?

 

Nema  podataka koji  definiraju   me?usobni  odnos geodetskih stalnih to?aka koje  definiraju  stati?ki  koordinatni  sustav  i  novoodre?ivanih  to?aka  sa  svim  uvedenim  korekcijama   u  prostoru.

 

HTRS96/TM KARTOGRAFSKA  PROJEKCIJA  ima  svoju  „TEHNI?KU  SPECIFIKACIJU“  u  kojoj  se  prikazuje  kako  se  podatak  „NAŠTIMAVA“  umjesto   kako  se   provodi  izra?un  jednozna?nog  podatka.

 

Kada  tvrdim  da se  podatak  u  kartografskoj  projekciji  „NAŠTIMAVA“   izjavu  argumentiram  provedbom  izra?una  u  kartografskoj  projekciji  HTRS96/TM  prikazan  na  strani  41 ; 42 ; 43 , gdje  se  izra?un  provodi  po  odnovi   „MJERENA  DUŽINA (D)  +  dodatak dužini  (?d) ). Svaki  provedeni  izra?un  se  izvršava  sa  uve?anom  dužinom  „d+?d“  što  daje  ve?i  prikaz  detalja  od  stvarnog  u  fzi?kom  prostoru. 

 

TEHNI?KE  SFECIFIKACIJE – TEHNI?KIH  EPOHA  GPS-SATELITSKOG  SUSTAVA   ITRF 2008 ; 2005 ; 2000 ; 1997 ; 1996 ; 1994   i  ETRF89  EPOHE. Nije  definirana to?nost  koordinate  u svakoj  od  navedenih   tehni?kih  epoha . Nije  navedeno  koliko  koja  EPOHA  ITRF-a utje?e  na  neto?nost  koordinate.

 

 

 

TO?NOST   JEDINSTVENOG  TRANSFORMACIJSKOG  MODELA

 

REPUBLIKE  HRVATSKE

 

CROPOS – HRVATSKI POZICIJSKI SUSTAV

 

Prema :

 

DRŽAVNA GEODETSKA UPRAVA

 

Sektor za državnu izmjeru

 

Odjel osnovnih geodetskih radova

 

PRAVILNIK O NA?INU IZVO?ENJA

 

OSNOVNIH GEODETSKIH RADOVA

 

studeni, 2008. godine

 

 

HRVATSKI TERESTRI?KI REFERENTNI SUSTAV

 

GNSS TO?KE

 

?lanak 12.

 

Hrvatski pozicijski sustav CROPOS ?ini mreža 30 referentnih GNSS stanica na prosje?noj me?usobnoj udaljenosti od 70 km raspore?enih tako da prekrivaju cijelo podru?je Republike Hrvatske u svrhu prikupljanja podataka satelitskih mjerenja i ra?unanja korekcijskih parametara te korištenja podataka mjerenja za naknadu obradu.

 

?lanak 13.

 

Referentnu mrežu 0. reda i referentnu mrežu 1. reda ?ini ukupno 78 to?aka odre?enih zajedni?kom obradom podataka mjerenja i ra?unanja jedinstvenog kombiniranog izjedna?enja GNSS kampanja SLOCRO-1994, SLOVENIJA- m1995/CROREF-1995 i CROREF-1996 pod nazivom EUREF-CRO-94/95/96 u ITRF1996 koordinatnom sustavu i srednjoj epohi mjerenja 1995.55.

 

Referentna mreža 0. reda koju ?ini 10 to?aka dio je Europskog referentnog koordinatnog sustava EUREF.

 

CROPOS – HRVATSKI POZICIJSKI SUSTAV

 

?lanak 1.

 

CROPOS (Hrvatski pozicijski sustav) je državna mreža referentnih GNSS stanica Republike Hrvatske. Svrha sustava CROPOS je omogu?iti odre?ivanje položaja u realnom vremenu s to?noš?u od 2 cm u horizontalnom smislu te 4 cm u vertikalnom smislu na ?itavom podru?ju države.

 

?lanak 2.

 

CROPOS sustav ?ini 30 referentnih GNSS stanica na prosje?noj me?usobnoj udaljenosti od 70 km raspore?enih tako da prekrivaju cijelo podru?je Republike Hrvatske u svrhu prikupljanja podataka satelitskih mjerenja i ra?unanja korekcijskih parametara. Korekcijski parametri su dostupni korisnicima na terenu putem mobilnog Interneta (GPRS/GSM).

 

Koordinate referentnih stanica izra?unate su u ITRF2005 koordinatnom sustavu, epoha mjerenja 2008.83 (GPS tjedan 1503)te zatim transformirane u ETRF00 (R05) sustav (ETRS89).

 

Testiranje CROPOS_VRS_HDKS usluge

 

Testiranje CROPOS_VRS_HDKS usluge uspješno je obavljeno u suradnji sa Podru?nim uredima za katastar u razdoblju od 1. travnja do 30. lipnja 2011. godine na 1035 kontrolnih to?aka. Testiranje je obavljeno koriste?i sve tri CROPOS HDKS usluge ovisno o podrucju mjerenja:

 

-          CROPOS_VRS_HDKS (Istra, Dalmacija i Središnja Hrvatska),

 

-          CROPOS_VRS_HDKS_NW (Sjevero-zapadna Hrvatska) i

 

-          CROPOS_VRS_HDKS_NE (Isto?na Hrvatska).

 

Kontrola novih usluga obavljena je usporedbom on-line rezultata i rezultata dobivenih aplikacijom T7D. Postignuta je to?nost ( standardno odstupanje ) za položajne koordinate (y I x) = ± 1.6 cm I za visine H = ± 0.9 cm. U nastavku je dana pregledna tablica I karta sa podacima izmjere po pojedinim Podrucnim uredima za katastar:

 

EUREF-SLOCRO-1994

 

Prva GPS kampanja za uspostavu osnovne GPS mreže RH, održana je istovremeno u Republici Hrvatskoj i Republici Sloveniji 1994. godine pod nazivom EUREF-SLOCRO-1994. Cilj održavanja kampanje, bio je uklju?ivanje mreža Republike Hrvatske i Republike Slovenije u jedinstveni europski koordinatni sustav EUREF.

 

GPS kampanja je održana u periodu od 30. svibnja do 3. lipnja 1994. godine. Kampanjom je obuhva?eno ukupno 26 to?ke, od toga 11 u Sloveniji i 10 u Hrvatskoj, te 3 referentne IGS (International GPS Service) to?ke i 2 kontrolne IGS to?ke. Na svakoj to?ki mjereno je 4 sesije u trajanju po 24 sata. (iz  navedenih  podataka  nije  razvidna  to?nost  mjerenja  vremena – t  , to?nost  sinkronizatora s  obzirom  da  je   1994/95/96  godine   bila  na  snazi Selective Availability (selektivne dostupnosti) od  strane  vlasnika  „USA“   GPS-SATELITSKOG  SUSTAVA  modulirana  frekventna    pogreška  je  iznosila   ±340ns  za  civilnu  uporabu  GPS-SATELITSKOG  SUSTAVA )   U RH su opažane slijede?e to?ke: Brusnik, Velika Kopanica, Donji Miholjac, Gradište, Novoselsko Brdo, Ilin Vrh, Sveti Ivan, Pula, Žirje i Hvar. Izjedna?enje mre?e GPS to?aka obuhva?enih kampanjom obavljeno je u sustavu ITRF92 (International Terrestrial Reference Frame) u epohi mjerenja 1994.4. Mreža je oslonjena na tri referentne IGS to?ke (Graz, Matera i Zimmerwald). Srednja pogreška odre?ivanja koordinata to?aka je: B=+-9.3 mm, L=+-2.2 mm, h=+-7.9 mm.

 

Prema TEHNI?KOJ  SPECIFIKACIJI MJERENJA 

 

GPS SATELITSKOG  SUSTAVA :

 

E = ±6mm

 

N = ±8mm

 

Z = ±10mm

 

m(fd E ; N; Z) = (6˛ +8˛ +10˛) ˝ = ±14,14mm

 

Usporede  li  se  podatci

 

dobiveni  mjerenjem

 

B=+-9.3 mm,

 

L=+-2.2 mm

 

h=+-7.9 mm

 

m(fd B ; L ; h ) = (9,3˛ +2,2˛ +7,9˛)˝ = ±12,40mm

 

(S OBZIROM  NA  BROJ  SERIJA

 

ARITMETI?KA SREDINA  MJERENJA

 

PO  ZAKONITOSTI   PRIRASTU  POGREŠAKA 

 

DAJE  ODGOVARAJU?U  TO?NOST  MJERENJA .)

 


Last Updated on Saturday, 17 August 2013 19:33